Svaki treći poslodavac u Srbiji nezadovoljan je ponudom radne snage, pokazala je anketa Nacionalne službe za zapošljavanje. Inače na evidenciji te službe nalazi se oko 740. 000 nezaposlenih. Timski rad, brzo donošenje odluka, znanje stranog jezika i rad na računaru - osobine su koje kod radnika poslodavci visoko vrednuju. Anketa pokazuje da će u narednom periodu najveći broj radnih mesta biti otvoren u prerađivačkoj i građevinskoj industriji. U Srbiji je mnogo menadžera i pravnika, a s druge strane, nedostaju stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija i elektrotehnike. Pojačana tražnja biće za tekstilnim radnicima, mesarima, prehrambenim tehnolozima. Nedostaje i visokoobrazovana radna snaga, jer fakultetsku diplomu u našoj zemlji ima svega šest odsto stanovništva. Ljudi koji su završili određenu školu ili fakultet spremniji su za dodatno učenje i sticanje novih znanja, veština i sposobnosti, dok je malo teže sa licima koji imaju završenu samo osnovnu školu ili su bez kvalifikacija. Poslodavci smatraju da bi ankete trebalo da budu dugoročnije, i da se rade po regionima, jer uslovi poslovanja i potrebe za radnom snagom nisu svuda jednaki. Kada je reč o obrazovanju, jedan od osnovnih problema je i manjak prakse tokom školovanja.
Iako na posao u Srbiji čeka 740.000 ljudi, svaki treći poslodavac nezadovoljan radnicima. Za usavršavanje svojih radnika najzainteresovanija su mala i srednja preduzeća, a obuka sticanja dodatnih znanja i veština najpotrebnija je radnicima sa srednjom školom, ali i onima sa visokim obrazovanjem.
Svaki treći poslodavac u Srbiji nezadovoljan je ponudom radne snage, pokazala je anketa Nacionalne službe za zapošljavanje. Inače na evidenciji te službe nalazi se oko 740. 000 nezaposlenih.
Timski rad, brzo donošenje odluka, znanje stranog jezika i rad na računaru - osobine su koje kod radnika poslodavci visoko vrednuju.
Anketa pokazuje da će u narednom periodu najveći broj radnih mesta biti otvoren u prerađivačkoj i građevinskoj industriji.
U Srbiji je mnogo menadžera i pravnika, a s druge strane, nedostaju stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija i elektrotehnike. Pojačana tražnja biće za tekstilnim radnicima, mesarima, prehrambenim tehnolozima.
Nedostaje i visokoobrazovana radna snaga, jer fakultetsku diplomu u našoj zemlji ima svega šest odsto stanovništva.
"Ljudi koji su završili određenu školu ili fakultet spremniji su za dodatno učenje i sticanje novih znanja, veština i sposobnosti, dok je malo teže sa licima koji imaju završenu samo osnovnu školu ili su bez kvalifikacija", rekao je Srđan Andrijanić, iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Poslodavci smatraju da bi ankete trebalo da budu dugoročnije, i da se rade po regionima, jer uslovi poslovanja i potrebe za radnom snagom nisu svuda jednaki. Kada je reč o obrazovanju, tvrde, jedan od osnovnih problema je i manjak prakse tokom školovanja.
"Imali smo primer farmaceutske kompanije iz Nemačke koja se bavi sortiranjem i preradom lekovitog bilja. Oni su išli po školama širom Srbije i tražili gde se deca praktično obučavaju da prepoznaju razne vrste bilja i nisu je našli. Oni su utvrdili su da preko 120 zaposlenih sa kojima bi počeli, ne mogu da nađu nigde u Srbiji", rekao je Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
Ministarstvu prosvete upućen je pregled najtraženijih i manje traženih profila radnika, koji može služiti kao vodič prilikom formiranja upisnih kvota, pre svega na fakultetima. Nacionana služba za zapošljavanje ubuduće će jednom godišnje, na osnovu ankete među poslodavcima, praviti kratkoročne prognoze o trendovima na tržištu rada i efektima mera zapošljavanja.